Срби поклоници у Светој Земљи

Први знани српски поклоник у Светој земљи била је Света Петка.

Знајући за списе чувене шпанске монахиње Етерије из 4 века по Христу а по благослову свога духовника Светог Симеона Богобојажљивог, Света Петка у својој 21 години одлази на поклоњење у Свету земљу.

У земљи Господњој остаће пуних 45 година подвизавајући се у Јорданској пустињи крај манастира Светог Герасима Јорданског.

Најзначајнији српски поклоник у земљи Господњој био је Свети Сава Српски. Он одлази два пута у Свету земљу.

Први пут 1229 године а други пут 1234 године са којег пута се неће вратити жив у своју Србију. Наиме, на повратку са пута Богу се преставио 1236 године у својој 62 години у Бугарском граду Великом Трнову и био погребен у цркви Светих 40 мученика Севастијских.

Ишао је бродом из Будве са великим бројем послуге и остале пратње носећи са собом велике количине злата и сребра намењене манастирима Свете земље.

Поред Свете Земље одлази и пут Египта, путем којим је Света породица ишла бежећи испред цара Ирода.

Он ходи по Александрији, Матареји, у Вавилон Каирски (Храм Светог Сергеја и Вакха). Иде на Синај и манастир Свете Екатарине, подигнут над местом где је несагорива купина горела несагоревајући.

Одлази у Дамаск главни град Сирије, иде по манастирима Антиохијске цркве, у манастир Светог Симеона Столпника, иде у Либију, где ће на планини Јефрем у камену до данас остати Савина стопа

Од поклоника поменули би Никона Јерусалимца (15 век) који је на писмо свог духовног чеда, Јелене Балшић одговорио са 3 духовне поуке сачуване у Горичком зборнику…

С почетка 17 века имамо краће путописе по Светим местима Палестине од митрополита Кратовског Михаила. Из 1630 познати су путописи проигумана Хиландарског Лаврентија који у Свету Земљу полази из Хиландара.

Сарајлија Гаврило Тадић ишао је у Свету Земљу 1662 године. Саставио детаљно упутство – Проскинитарион, како и на који начин треба ићи у Свету Земљу.

Познати поклоник из 1683 године био је српски патријарх Арсеније III Црнојевић познатији као Чарнојевић. Који Јерусалимској патријаршији поклања велелепно украшено Четворојеванђеље, где на петој страни стоји његов потпис, печат и посвета Сионској цркви.

Најпотпунији путопис у Срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира Велика Ремета, Јеротеја Рачанина. Он је 1703 године кренуо из Београда за Земљу Господњу са седморо људи…

Јован Дамјановић – Будимац оставио је запис о Светој Земљи из 1720 године.

Знаменити србин Карловачке митрополије јерођакон Христофер Жефаровић који је 1748 године објавио у Бечу поклонички путопис о Светој Палестини, као проскинитарион “Описаније Светога Божија града Јерусалима”.

Београдски митрополит Михаило Јовановић о поклоњењу Светој Земљи писао је 1883 године, када је у њој и био.

После своје абдикације краљ Милан Обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут Земље Господње. Врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал Михаило Рашић.

Патријарх Герман поклонио се 1959 године, живоносном Христовом гробу и осталим Светим местима Свете Палестине али је ишао и у Сирију, Јордан и Египат.

Патријарх Павле у Свету земљу ишао је три пута…